Kako računamo indeks cena

1. 1Zvanični cenovnici, svakog danaLanci po pravilniku svakog dana objavljuju cenovnike na portalu otvorenih podataka (data.gov.rs), u istom obliku: 15 kolona, od barkoda i naziva do redovne i akcijske cene. Mi ih preuzimamo dva puta dnevno — ne prepisujemo sa sajtova i ne procenjujemo.
2. 2Isti proizvod = isti barkodProizvode uparujemo po barkodu (EAN), a ne po nazivu. Tako je „Plazma 300 g" u Lidlu i Maxiju baš isto pakovanje. Ispravan barkod ima oko 97% stavki u cenovnicima.
3. 3Samo proizvodi koje ima većina lanacaZa indeks uzimamo proizvode koje prodaje bar osam lanaca — trenutno njih 10.032. Tako svaki lanac poredimo na istoj, širokoj korpi, a ne na proizvodima koje ima samo on.
4. 4Odnos prema prosečnoj ceniZa svaki proizvod računamo prosečnu cenu među lancima, pa koliko je cena u svakom lancu viša ili niža od nje. Indeks lanca je prosek tih odnosa, pomnožen sa 100.
5. 5Redovne cene, bez akcijaIndeks poredi redovne cene — cenu koja važi kad nema akcije. Tako jedna velika akcija ne prevrne rang preko noći; akcije pratimo posebno, na strani Akcije i na svakom proizvodu.
6. 6Posle svakog uvoza cenovnikaIndeks se računa posle svakog uvoza zvaničnih cenovnika (dva puta dnevno). Za grafikon kretanja koristimo presek cena prvog dana u mesecu, a promena pored lanca je u odnosu na poslednji presek.

• Neispravni barkodoviInterne šifre lanaca, prekratki i nevažeći EAN — oko 3% stavki.
• Komad ili pakovanjeIsti EAN je ponegde cena po komadu, a ponegde po pakovanju. Cenu koja je više puta veća od medijane izbacujemo kao grešku.
• Rinfuz i merni proizvodiVoće, povrće i meso na meru nemaju zajednički barkod, pa ne ulaze u indeks (ali ih poredimo po kategorijama).
• Retki proizvodiProizvod koji ima manje od osam lanaca ne ulazi, da lanac ne bi bio „skup" samo zbog svog uvoznog asortimana.

Česta pitanja o metodologiji